Ako želite da ubrzate kuvanje, možda ste već sipali toplu vodu direktno iz slavine kako biste uštedeli nekoliko minuta. Ipak, za pripremu hrane i piće preporučuje se hladna voda koju ćete sami zagrejati. Razlog se krije u kućnim instalacijama.

Na prvi pogled deluje logično da je za kuvanje najbolje koristiti vodu koja je već topla. Tako bi, na primer, voda za testeninu ili čaj trebalo brže da proključa.

Međutim, stručne preporuke savetuju drugačije.

Za piće i pripremu hrane bolje je koristiti hladnu vodu iz slavine, a zatim je zagrejati.

Razlog nije nužno u kvalitetu vode koja dolazi iz vodovoda, već u onome što se može dogoditi dok voda prolazi kroz kućne instalacije.

Zašto hladna voda ima prednost?

Topla voda može lakše da rastvara određene metale iz cevi, spojeva i slavina. To je posebno važno u starijim kućama i zgradama, gde instalacije mogu sadržati materijale koji vremenom otpuštaju metale poput olova.

Hladna voda, sa druge strane, kraće je u kontaktu sa takvim materijalima pre nego što stigne do slavine.

Topla voda iz slavine pritom prolazi kroz sistem za zagrevanje, odnosno bojler, i može određeno vreme biti u kontaktu sa njegovim komponentama i instalacijama.

Zbog toga preporuka nije da toplu vodu iz slavine nikada ne koristite, već da je ne koristite za ono što ćete pojesti ili popiti.

Ako kuvate testeninu, pirinač, supu ili kafu, jednostavnije je sipati hladnu vodu i zagrejati je na šporetu ili u kuvalu.

Šta ako je voda tokom noći stajala u cevima?

Još jedan detalj koji se često zanemaruje jeste voda koja je duže vreme stajala u kućnim cevima.

Ako slavina nije korišćena nekoliko sati, voda koja se nalazi u instalacijama može biti duže u kontaktu sa materijalima od kojih su cevi i spojevi napravljeni.

Zbog toga se preporučuje da nakon dužeg nekorišćenja pustite hladnu vodu da kratko teče pre nego što je koristite za piće ili kuvanje.

Kod kuhinjske slavine, nakon noćnog stajanja, nekoliko desetina sekundi može biti dovoljno za ispiranje vode koja je duže bila u instalacijama. Posle mnogo dužeg perioda nekorišćenja, potrebno je duže ispiranje, u skladu sa preporukama lokalnog vodovoda.

Prokuvavanje ne rešava problem sa olovom

Postoji još jedna česta zabluda – da će eventualni problem sa metalima nestati kada vodu prokuvamo.

To nije tačno.

Prokuvavanje može uništiti određene mikroorganizme, ali ne uklanja olovo i druge metale iz vode.

Zbog toga kuvanje nije način da se voda koja sadrži povišene koncentracije olova učini bezbednom.

Ako postoji sumnja da kućne instalacije utiču na kvalitet vode, mnogo korisnije je proveriti njen sastav.

Posebno obratite pažnju u starijim objektima

Ako živite u starijoj kući ili stanu i niste sigurni kakve se cevi nalaze u objektu, možete se raspitati kod lokalnog vodovoda ili uraditi laboratorijsku analizu vode.

Postoje i filteri namenjeni uklanjanju određenih zagađivača, ali nije dovoljno kupiti bilo koji filter.

Važno je proveriti šta konkretan filter zaista uklanja i da li je namenjen upravo problemu koji želite da rešite.

Hladna voda, pa zagrevanje – jednostavno pravilo

Iako korišćenje tople vode iz slavine može delovati kao bezazlen način da uštedite nekoliko minuta, hladna voda je bolji izbor za piće i pripremu hrane.

Zato je pravilo jednostavno: za čašu vode, kuvanje kafe ili pripremu ručka koristite hladnu vodu iz slavine, a zatim je zagrejte onako kako vam odgovara.

Tih nekoliko dodatnih minuta mnogo je jednostavnija navika nego pokušaj da eventualne probleme sa kvalitetom vode rešavate tek nakon što se pojave.